Izvor: Politika/Magazin
Autor: Andrijana Cvetićanin
Sve teže pronalaženje radnika za krečenje i uređenje doma, dugo čekanje na popravku klima-uređaja, vodoinstalateri i auto-mehaničari plaćeni bolje od hirurga najbolje ilustruju gorući problem – nedostatak dobrih zanatlija.
Za razliku od pre nekoliko godina, kada se u porodici odlučivalo da li će leto biti iskorišćeno za letovanje ili renoviranje doma, sada dileme nema. Ako ste nameravali da sredite kupatilo, promenite dotrajale prozore, okrečite, postavite novu fasadu, a niste dogovorili majstore pre šest meseci – pakujte kofere! I, zakažite majstore za sezonu leto 2023.
Koliki je nedostatak majstora, zanatlija zlatnih ruku, od čijih su udaraca čekićem i reskog zvuka bušilica, tokom jula i avgusta, odzvanjali domovi, sada svedoči – tišina.
Ako je negde u toku renoviranje, najmanje troje, četvoro komšija zvoni s puno nade i pitanjem:
– Da nemate slobodne termine, samo da okrečite hodnik i kuhinju? Kupatilo nije veliko. Pločice ću sam da obijem. Vi samo dođite da zamenite cevi i postavite keramiku.
Na ova pitanja majstori najčešće negativno odgovaraju.
Nema zidara, servisera klime, limara
I stručnjaci za otklanjanje iznenadnih kvarova se čekaju. U centru grada jedna pekara privremeno je stavila ključ u bravu. U danima tropskih vrućina, mušterije su obavestili da zbog kvara klime i majstora, koga čekaju celu sedmicu, ne rade do daljeg. Na popravku klima-uređaja čeka se, na primer, u Beogradu, najmanje desetak dana. Slično je i za ugradnju. Razlog je što servisera klima, ali ni majstora za druge usluge i popravke nema dovoljno. Nisu čak u pitanju ni cene usluga.
Kultni restoran na Novom Beogradu, u blizini kružnog toka, polovinu meseca nije služio espreso i druge filter kafe. Razlog: serviser kafemata ostao je bez dvojice majstora pa se odmah napravila lista čekanja, pojašnjavali su konobari muku.
Prema procenama Privredne komore i različitih strukovnih udruženja, u Srbiji nedostaje najmanje 30.000 majstora svih profila.
Pesimističnije brojke su da je „minus” tri puta veći. Razlozi su brojni. Odlazak u zemlje zapadne Evrope, odbijanje mladih da se školuju za ove poslove, prethodna dugogodišnja slabo plaćena satnica. Niska socijalno-društvena percepcija kada neko kaže da je električar, zidar, auto-mehaničar, limar… Jer, mnogo je poželjnije biti menadžer, bilo čega, tačnije ničega, nego školovati se za majstora.
– Nedostatak kvalifikovanih radnika i nelojalna konkurencija dva su najveća i goruća problema s kojima se suočavaju naši članovi – potvrđuje Aleksandra Đurišić, menadžerka udruženja „Auto-servisi Srbije” (UASS).
Ne želeći da sede skrštenih ruku, u već alarmantnoj situaciji, pokušavaju nešto da promene. Tokom proleća sproveli su promotivnu kampanju u saradnji sa Zajednicom mašinskih škola Republike Srbije majstorskog zanata među osnovcima.
Cilj je bio da motivišu đake na upis mašinskih i tehničkih škola, da ukažu na dobre strane novog zakona o dualnom obrazovanju, ali i uočene nedostatke.
– Ne znam kada ćemo i kako situaciju preokrenuti. Dobri majstori su sve stariji. Deca koju i zanima ovaj posao, pod pritiskom roditelja, a koji su puni predrasuda, odustaju od upisa mašinskih smerova. Mame i tate im govore: „Šta će ti da budeš prljav, stalno u kanalu.” Zaboravljaju da današnji servisi izgledaju kao apoteke. Odavno je prošlo doba kada su auto-servisi izgledali poput onog u seriji „Majstorska radionica” – ilustruje naša sagovornica.
U prilog tome govori činjenica da se danas kvarovi na automobilima dijagnostikuju sve više uz pomoć kompjutera. Zanat se uči – ne samo mašinske oblasti već i elektrotehnika, IT.
I što je najvažnije, niko kada završi školovanje ne čeka na posao.
Na spiskovima Nacionalne službe za zapošljavanje auto-servisera nema. Plate su takođe stimulativne, početničke u dinarskoj protivvrednosti od 500, 600 evra.
Za zanat malo zainteresovanih đaka
Nažalost, obilazeći gradove po Srbiji tokom kampanje uočili su malu zainteresovanost đaka. U Jagodini, na primer, više ne postoji obrazovni profil za auto-mehaničara; u nekada čuvenoj zemunskoj saobraćajno-tehničkoj školi broj odeljenja za određene smerove servisera motornih vozila s više od 10 spao je na dva odeljenja po generaciji. Tako je godinama, tačnije decenijama unazad.
– Onda se pitamo zašto u dobrom, legalnom servisu mora da se zakaže, čeka na uslugu, a Srbiji „odjednom” nedostaju zanatlije – dodaje Aleksandra Đurišić.
Vodoinstaleteru plata od 240.000 dinara
Početkom godine mediji su s puno znakova usklika preneli oglas u kome poslodavac traži vodoinstalatera nudeći platu od 240.000 dinara. Društvene mreže su se usijale od komentara. Pretragom portala na kojima se oglašavaju poslovi nije ništa neobično da poslodavci traže molere, električare, iskusne zidare i radnike završnih radova u građevinarstvu nudeći plate koje su iznad ili u rangu profesorskih, lekarskih, aj-ti programera početnika.
I nema tu mesta čuđenju. Majstori koji znaju svoj zanat vrede toliko. Svako znanje vredi, a deficitarni su na tržištu rada.
Uvoz šofera
U glavnom gradu Srbije na snazi je letnji red vožnje gradskog saobraćaja. Kako će biti od septembra i da li će autobuse, trolejbuse i tramvaje imati ko da vozi videće se za mesec i po dana. Strukovna udruženja vozača i sindikati ukazuju na problem nedostatka vozača. Kako prenose mediji, najmanje 200 vozača je prethodnih 12 meseci napustilo poslodavce i volan okreću ili u zemljama EU ili rade druge poslove.
Već se vodi polemika da li će Beograđane voziti vozači „iz uvoza”.
Sličnih problema početkom godine bilo je u Novom Sadu. Vozači gradskog javnog prevoznika najavljivali su obustavu nezadovoljni platama, uslovima rada. Prethodnih godina znatan broj vozača iz Srbije odlazio je u Nemačku, Austriju, Slovačku na rad. Razlog – više plate.
Prema procenama udruženja kompanija transportne industrije, u Srbiji nedostaje više od 10.000 profesionalnih vozača: autobusa, kamiona, transportnih mašina za specifične industrije.
