Beograd, 15. januar – Dan vozača i automehaničara u Srbiji se obeležava od 1960. godine, u znak poštovanja prema ljudima koji svakodnevno brinu o bezbednosti u saobraćaju, i za volanom i u radionicama. Povodom ovog dana, Udruženje autoservisi Srbije (UAS) svim vozačima i kolegama automehaničarima upućuje iskrene čestitke, uz poruku da su saradnja, solidarnost i međusobno poverenje oduvek bile i ostale najvažnije vrednosti na putevima i u servisima.
Istovremeno, Udruženje konstatuje da se stanje u branši i dalje menja sporo, uprkos višegodišnjim upozorenjima na sistemske probleme koji utiču na struku, bezbednost u saobraćaju, životnu sredinu i budžet Republike Srbije. Ipak, ima pomaka koji jasno ukazuju da struka ima budućnost.
Ogroman broj nelegalnih radionica i dalje je nešto što većina majstora ocenjuje kao glavni problem struke. Prema procenama Udruženja, više od polovine autoservisa u Srbiji posluje van zakonskih okvira, bez registracije, adekvatnih uslova rada i propisanog zbrinjavanja opasnog otpada, čime se direktno ugrožavaju bezbednost u saobraćaju, prava potrošača, životna sredina i državni budžet. Iako je u budžetu Srbije svake godine na desetine miliona evra manje zbog tolerisanja poslovanja više hiljada nelegalnih radionica, uređenje struke i suzbijanje rada na crno, za nadležne i dalje nije tema.
„Ne tražimo privilegije, tražimo ista pravila za sve. Danas legalni serviseri nose najveći teret, od ekologije do poreza, dok nelegalni rade bez ikakve odgovornosti. U takvim uslovima teško mi je da objasnim sinu zašto da nasledi radionicu i ostane u struci, a posebno da se ovim poslom bavi legalno“, kaže jedan automehaničar koji je želeo da ostane anoniman.
Autoservisna delatnost se istovremeno suočava sa ozbiljnim nedostatkom kvalifikovanih kadrova. Potražnja za dobrim majstorima je veća nego ikada, a ponuda je izuzetno ograničena. Servisiranje savremenih vozila zahteva širok spektar znanja, od mehanike i elektronike, preko dijagnostike i softvera, do rada sa novim pogonskim tehnologijama, što dobrog majstora čini retkim i teško dostupnim kadrom.
U takvim okolnostima, znanje se sve više vrednuje. Plate autoservisera danas su znatno iznad proseka, a majstori sa prosečnim nivoom znanja zarađuju između 150.000 i 180.000 dinara mesečno. Oni koji su se specijalizovali za određene vrste vozila ili specifične usluge ostvaruju i daleko veća primanja. Ipak, zbog nepostojanja jasnih standarda u struci, vozači često nisu sigurni da li svoje vozilo poveravaju zaista kvalifikovanom i odgovornom majstoru.
Zbog toga se sve više govori o samoregulaciji struke kroz jasne kriterijume, standarde rada i sistem sertifikacije radionica i servisera. Takav model bi istovremeno zaštitio struku, omogućio vozačima sigurnost i doprineo većoj bezbednosti u saobraćaju.
Kao jedan od značajnih pozitivnih pomaka, Udruženje izdvaja usvajanje obrazovnog profila Tehničar mehatronike vozila, kao i blagi rast interesovanja mladih za ovu delatnost. Sve veći broj servisa uključuje učenike u model dualnog obrazovanja, dok mlađe generacije pokazuju spremnost da ulažu u znanje, opremu i savremene tehnologije.
U Srbiji je danas registrovano više od 2,4 miliona putničkih automobila, a prosečna starost voznog parka prelazi 17 godina, što jasno govori da bez stručnih i odgovornih servisera nema bezbednog saobraćaja.
Poruka Dana vozača i automehaničara upućena je svima, i vozačima i serviserima: bez saradnje, solidarnosti i međusobnog poštovanja nema bezbednih puteva ni zdrave struke. Povratak tim vrednostima, uz kontinuiranu edukaciju i ličnu odgovornost svakog učesnika u saobraćaju, preduslov je veće sigurnosti za sve.
