Izvor: SAT PLUS
Ivan Dražić: Serviseri bi trebalo više da rade na podizanju svesti stanovništva o današnjim vozilima, o njihovom održavanju, o značaju uticaja vozila na ekologiju i zaštitu životne sredine, i da vozila treba da ostanu trajno u fabričkom stanju. Ne treba ništa dodavati i oduzimati, jer je proizvođač previše novca i vremena uložio u projektovanje da bi posle neko na svoju ruku radio neke prepravke, dorade, manipulacije. To se uglavnom negativno završava i po vlasnika i po servisere i sve ostale. U našem poslu može se napraviti paralela i vratiti se na to da su pre 80 godina zube vadili berberi. Čovek bi i za manji problem sa zubom koji ga je boleo išao kod berberina da mu ga on izvadi. Kasnije se pojavila stomatologija, koja je dovela do toga da se zubi popravljaju i leče, da čovek provede ceo život sa svojim zubima. Berberi zarađuju sitno, a stomatolozi su među najbogatijim ljudima na svetu. Na nama majstorima je da izaberemo čemu da težimo, da li ćemo da radimo berberski posao ili da budemo nešto slično doktorima.
Enes Nuhanović: Sa čišćenjem se počinje od svog dvorišta. Veoma je teška borba nas u Udruženju, zbog nelegalnih servisa. Druga stvar, država ne stoji uz nas, u smislu pomoći, bilo kakve, samo nam otežavaju velikim nametima koje treba plaćati. Pričam o svom servisu, moj deda je servis osnovao 72. godine, 52 godine već postojimo. Kada krenete od 72. godine, mnogo je to eskaliralo, i obaveze i napredak idu stvarno ekstremno brzo. Ja ću se truditi da ispoštujem sve što je potrebno i sve regulative da bi servis bio napredan, regularan, da bi ispratio sve norme i da bi prvenstveno potrošači bili zadovoljni. I samim tim mislim da će i drugi ljudi iz udruženja tako da rade.
Igor Dimitrijević: Prvo treba podići standarde samog poslovanja. To znači da se ništa ne prepravlja, već da se popravlja. To nije isto. Jedan od velikih problema je i opasan otpad i ono što se generiše u servisima, to udišemo i mi i naša deca. Na kraju, moramo da brinemo o tehničko-tehnološkoj opremljenosti servisa, da možemo da se nosimo sa vozilima novije generacije.
Đorđe Šljukić: Ima dosta toga što možemo i mi da uradimo, naravno. Prvo i osnovno da se napravi neki standard radova. Masovna pojava u servisima je izbacivanje DPF-a i EGR-a, a to legalni serviseri ne bi smeli da rade. To moramo da postavimo kao branu, da kada vi dođete u servis i tražite da vam se to izbaci iz vašeg automobila, svi serviseri bi trebalo da odbiju to da rade, da kažu „kod mene u servisu se tako nešto ne radi“. Ja to u servisu izbegavam da uradim i savetujem svim kolegama da te stvari koje su, realno, protivzakonite i sad se trenutno ne sankcionišu, da to ne rade. Morate postaviti neki standard u usluzi, automatski će i vas stranka više ceniti. Znači, šta može iz servisa da izađe? Konkretno iz mog servisa mora da izađe ispravan automobil. Kada postavimo te standarde, biće mnogo lakše urediti sve ostalo.
Miloš Slavković: Svako od nas treba da sredi svoje dvorište, servis, poslovanje. Da, jednostavno, to bude sertifikovani kadar, koji je prošao obuku. Ne može svako da se bavi ovim delom posla, jer postoje neke procedure u samom poznavanju posla. Neko ko je završio za auto-mehaničara, auto- električara ili bilo šta drugo mora da poznaje teoriju i tematiku svega toga,kako radi i funkcioniše da bi to isto mogao da poporavi. Kao što kod na u Srbiji postoje razni centi za održavanje svih tih obuka, tako bi trebalo sve te kolege da prođu te obuke. Ne može neko neprijavljen, nesertifikovan da radi taj posao i da budemo u istom „košu“ svi.
Zoran Vujnović: Stvar je jasna i veoma laka da se objasni – svako mora da počne od lične odgovornosti. U mom servisu ja sam glavni, a to znači da sam ja i odgovoran. Ako je nešto dobro, ja sam odgovoran. Ali, ako nešto ne valja, opet sam ja taj koji je za to odgovoran.
[…]
Ceo tekst pročitajte u SAT reviji.
