loader image
Udruženje-Auto-servisi-logo-e
Zona za članove Udruženja

Održana redovna godišnja Skupština udruženja Autoservisi Srbije

Održana redovna godišnja Skupština udruženja Autoservisi Srbije

Beograd, 10. februar 2024. – Prošle subote na Beogradskom sajmu održana je redovna godišnja Skupština Udruženja autoservisi Srbije. U radu Skupštine učestvovalo je preko 120 delegata iz cele zemlje.

Sednicu Skupštine otvorio je Predrag Gordić, Predsednik UAS-a. Na početku, zahvalio se članovima UAS-a na dolasku, a još više za pružanje podrške svom Udruženju.

“Moramo se pohvaliti činjenicom da nas je preko 500 u UAS-u. Mnogi od vas, a i svi mi iz Upravnog odbora, želimo mnogo više od onoga što smo do sada postigli. Znamo da nije lako ostvariti ciljeve koje smo zacrtali, ali ne i nemoguće. Svi u to verujemo”, naveo je Gordić u pozdravnom govoru članovima i prijateljima UAS-a. On je istakao da je Udruženje alat kojim se može uticati na promene i pozvao članove da budu aktivni i daju ideje i predloge.

„U godini kada obeležavamo desetogodišnjicu od osnivanja UAS-a, lepo je videti veliki broj kolega, okupljenih iz svih krajeva naše lepe zemlje, ujedinjenih u želji da unapredimo naše poslovanje, našu struku i naše Udruženje. Iako smo svi svesni toga da ne možemo menjati stvari preko noći, da je pravda spora i da je borba tek počela, opšti je utisak da jedino složni i udruženi imamo šanse. To je poruka koja se najčešće čula sa govornice i koja je obeležila skup. Drago nam je da konačno verujemo u pobede koje dolaze“, izjavila je povodom održane sednice Aleksandra Đurišić, menadžerka Udruženja.

U iznošenju izveštaja o radu Udruženja konstatovano je da struku i dalje opterećuju stari problemi, a da su se sa razvojem autoindustrije i usklađivanjem domaćih propisa sa evropskim pojavili i novi.

„Naš posao sa razvojem autoindustrije postaje sve kompleksniji i odgovorniji, a tehničke informacije su nam i dalje ograničene. Ogroman broj nelegalnih radionica opterećuje struku, utiče na cenu rada i tera servisere u sivu zonu ili u druge zemlje. Prema našim procenama čak 60% radionica posluje u crnoj zoni, ali im veleprodaje daju iste uslove za nabavku opreme i delova kao i registrovanim radionicama. I pored brojnih dopisa koje smo poslali tokom 2023. nadležnima u želji da ukažemo na to koliko zbog stanja u branši gube država, korisnici naših usluga i sama struka, za sada ne                                                                                        nailazimo na razumevanje“, poručila je Đurišić.

Upravljanje opasnim otpadom u 2023. bio je poseban izazov za sve koji se bave servisiranjem vozila. Mnogi operateri prestali su da preuzimaju, transportuju i zbrinjavaju opasan otpad usled gubitka odgovarajućih dozvola. Oni koji preuzimaju otpad naplaćuju serviserima ogromne naknade za tu uslugu, iako proizvođači i uvoznici proizvoda koji upotrebom postaju opasan otpad plaćaju ekološku taksu prilikom stavljanja tih proizvoda na tržište Srbije. Ta sredstva treba da budu namenjena kasnijem zbrinjavanju opasnog otpada, ali to se ne dešava. Iako je više puta upućen poziv Ministarstvu zaštite životne sredine za razgovor o tome kako motivisati servisere da se uključe u procese upravljanja otpadom, ali i kako omogućiti uslove da se ovi procesi odvijaju onako kako Zakon predviđa, za sada se nije održao ni jedan sastanak. Ipak, inspekcije su od 2022. u autoservisima, često u pratnji policije. Serviserima se pišu krivične prijave, iako nikada nisu sistemski obavešteni o zakonskim obavezama, niti realno postoje uslovi da se Zakon o zaštiti životne sredine primenjuje u potpunosti.

„Autoserviseri su razočarani ovim odnosom prema struci. Teško je poverovati da Poresku upravu, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zaštite životne sredine, ne zanima činjenica da više od pola autoservisa posluje van radara države. Oni ne plaćaju poreze i doprinose, greju se na otpadno ulje ili ga prodaju za istu namenu, ne treba im nikakav plan za upravljanje otpadom. Veleprodaje im daju identične rabate koje dobijaju registrovani serviseri. Inspekcije ne ulaze u te radionice, a ako slučajno uđu, kazne su do te mere simbolične, da i legalni serviseri često požele da se pridruže većini koja posluje nelegalno“, čulo se na skupu.

Gosti Skupštine UAS-a bili su predstavnici hrvatskog i slovenačkog udruženja autostruke (HUAS/SDA). Oni su sa kolegama iz Srbije podelili iskustva iz svojih država, a poseban akcenat je bio na značaju udruživanja, pravnoj borbi za izmene i dopune Zakona o obaveznim osiguranjima u prometu i upravljanju opasnim otpadom. Prisutnima se obratio Antonio Đureta, zagrebački pravnik koji je na čelu obe organizacije. Na početku je predstavio HUAS (Hrvatska Udruga Auto Struke), udruženje koje je ušlo u dvadesetu godinu postojanja i koje okuplja autoservise, limare, električare, mehaničare, dobavljače delova, boja i lakova… Sa dolaskom Đurete na čelo HUAS-a ovo Udruženje počelo je da beleži značajne uspehe na polju saradnje sa osiguravajućim kućama i naplate štete, a članovi Udruženja značajno su podigli cene svojih satnica.

„Kao članovi radne grupe u Ministarstvu finansija Hrvatske za izmenu Zakona o obaveznim osiguranjima, u fokusu nam je bilo da poboljšamo uslove za naše članstvo kod osiguravajućih kuća. Uspeli smo u tome. Promene Zakona za koje smo se zalagali obezbedile su pre svega veća prava za oštećene u saobraćajnim nezgodama. Uspeli smo da se izborimo i za nezavisnu procenu štete. Kada sam prvi put saslušao servisere pre stupanja na čelo HUAS-a, bilo mi je nelogično da osiguravajuća kuća koja treba da isplati štetu, ujedno vrši procenu štete. Izmena Zakona za koju smo uspeli da se izborimo daje mogućnost oštećenima da, na temelju zakonske norme, za procenu štete idu kod nezavisnih procenitelja“, istakao je Đureta.

On je sa ponosom naglasio da je hrvatsko Udruženje uspelo da se izbori za bolje uslove za svoje članstvo kod osiguravajućih kuća, a paralelno sa time, sprovedena je kampanja promocije sigurnih popravki u registrovanim radionicama. Naglašava da u budućnosti osiguranja vidi kao partnere, jer je uveren da je partnerstvo osiguravajućih kuća i radionica neminovno i moguće.

Antonio Đureta HUAS/SDA

„Dok HUAS nije ozbiljno počeo da se bavi ovim pitanjima, osiguravajuće kuće su nam određivale cenu radnog sata. Sada se to promenilo, naši članovi određuju cenu radnog sata, a osiguranje može da nam traži bolje uslove. Pomogli smo našim članovima da zahvaljujući transparentnom obračunu satnice danas imaju 35-50% bolju cenu radnog sata“, kazao je Đureta.

Slovenačko društvo autostruke (SDA) je najmlađe, ali i najbrže rastuće strukovno udruženje na Balkanu. Za samo pola godine od osnivanja Udruženja polovina od ukupnog broja autoservisa Slovenije ušlo je u SDA.

„Doneo sam primer šta je sve na fakturi naših kolega iz Slovenije. Osim usluga i delova, možete videti i obračunatu procenu štete, rad u AUDATEX-u, trošak zamenskog vozila, dodatnog pregleda i ekološku taksu. Svi treba da težimo ovom primeru u našim servisima, moramo više ceniti svoje vreme i znanje, svoj alat, opremu, svoje zdravlje i svoj rad“, kazao je Đureta u predstavljanju SDA.

Marijo Kantoci, član Izvršnog odbora HUAS-a i vlasnik servisa Auto Kantoci iz Zagreba, podelio je iskustva iz poslovanja autoservisa u Hrvatskoj sa srpskim kolegama.

„I kod nas postoji nelojalna konkurencija, ali to nije izraženo u meri u kojoj je u Srbiji. Blizu našeg servisa je veleprodaja, vikendom se ispred nje formiraju redovi onih koji kupuju delove za keš, sa istim rabatima kao i legalni serviseri. Interesantno je da niko ne plaća karticom da ne bi ostajali tragovi.

Ograničena kupovina motornog ulja fizičkim licima i formiranje baze fizičkih lica koja kupuju motorno ulje mogu da budu deo rešenja problema sa nelojalnom konkurencijom. Pažnja našeg udruženja u budućnosti će biti usmerena na to pitanje“, istakao je Kantoci.

Što se tiče upravljanja opasnim otpadom, kolege iz Hrvatske ističu da u njihovoj državi to funkcioniše bez problema.

„Oni koji nam prodaju proizvode koji upotrebom postaju opasan otpad u obavezi su da organizuju zbrinjavanje. Mi ne plaćamo da se odnese otpad iz naših servisa, za servisere je to besplatno, jer se prilikom stavljanja tih proizvoda na tržište plaća ekološka taksa. Iznenađeni smo visokim troškovima koje servseri u Srbiji imaju, posebno jer smo čuli da imamo vrlo slične zakone u ovoj oblasti“, zaljučio je Kantoci.

U revijalnom delu Skupštine Udruženje se zahvalilo kompanijama, donatorima, zaslužnim radionicama i pojedincima koji su u protekloj godini pomagali rad Udruženja.

Zahvalnice su uručene kompanijama Marinković Hofmann, Technolub, Regos, Ferdinand Bilstein, OBDII, Turbo ideal, Atlas Servis, SKF, Kärcher, Hörmann, Orbico trgovina, AutoČačak i Muzeju Škode.

Udruženje se zahvalilo i članovima koji su donacijama, savetima, dobrom voljom i dodatnom energijom podržali rast i razvoj UAS-a. Zahvalnice su dobili autoservisi NS Focus Group iz Novog Sada, Makedo Gas iz Beograda, Opel Shop iz Beograda, Đole iz Beograda, Bekan iz Aleksinca, Flash iz Sjenice, ČV-AS iz Novog Sada, Lav auto iz Beograda, Kićo iz Ivanjice, Laguna iz Užica, Allureco iz Niša, Laćarac iz Bačke Palanke, Mošina Kristian iz Doroslova i Top auto iz Leskovca.

Koristimo priliku da se još jednom zahvalimo svima koji veruju u naše Udruženje i zajedničku borbu!

Posle uručenja zahvalnica usledila je diskusija o radu UAS-a i aktuelnim poteškoćama u poslovanju. Učešće u diskusiji uzeo je veliki broj članova. Poseban akcenat bio je na temama iz oblasti upravljanja otpadom i enormnim troškovima koje imaju serviseri, ali i na represivnim merama inspekcija i policije prema registrovanim radionicama. Kolege su se, kao i na mnogim skupštinama do sada, osvrnule na porast broja nelegalnih radionica. Prisutne je posebno zabrinuo podatak da je u pojedinim manjim sredinama broj registrovanih radionica zanemarljiv u odnosu na broj onih koji posluju nelegalno.

Bez obzira na brojne izazove koji pritiskaju struku i otežavaju poslovanje, opšti je zaključak da jedino udruženi imamo šanse za uspeh u borbi za bolje uslove. Serviseri su pohvalili rad Udruženja i činjenicu da UAS polako, ali sigurno, raste u relevantnog reprezenta struke.

Skup je završen uz poruku da je ključ uspeha u povezivanju što više servisa u mrežu i zajedničkom nastupu.

Ostali tekstovi: