loader image
Udruženje-Auto-servisi-logo-e
Zona za članove Udruženja

Nove cene usluga u autoservisima od 1. maja: Radni sat minimum 3.000, a punjenje klime 3.500 dinara

Nove cene usluga u autoservisima od 1. maja: Radni sat minimum 3.000, a punjenje klime 3.500 dinara

Izvor: RT.rs

Zlatica Radović
Članovi jedinog strukovnog udruženja “Autoservisi Srbije” su sada, po prvi put, preporučili iznose minimalnih cena za radni sat i punjenje klima.

Cene usluga popravke automobila i dijagnostike širom Srbije drastično se razlikuju u zavisnosti od majstorske radionice, ali i od grada u kojem se ovaj posao obavlja. Članovi jedinog strukovnog udruženja “Autoservisi Srbije” su sada, po prvi put, preporučili da minimalna cena radnog sata mehaničara, električara i ostalih majstora na teritoriji cele Srbije od 1. maja bude 3.000 dinara. Oni su, takođe, predložili i da minimalna cena za punjenje automobilskih klima gasom R134a bude 3.500 dinara.

Aleksandra Đurišić iz Udruženja servisera Srbije za RT Balkan kaže da sada postoje ogromne varijacije kada je u pitanju cena usluge i da neki servisi radni sat naplaćuju 1.500, a neki i 4.000 dinara. Ona kaže da udruženje okuplja oko 400 servisera i da će oni od 1. maja prilagoditi cene svojih usluga novom cenovniku. Za mnoge građane će to značiti i skuplje popravke automobila od sledećeg meseca.

“Cena radnog sata u autoservisu ne zavisi samo od marke vozila, već i od godišta proizvodnje i vrednosti vozila. Ovo je pokušaj da se sredi situacija, jer je u ovom sektoru izuzetno izražena nelojalna konkurencija i ima majstora koji idu ispod svake cene, jer nisu u obavezi da plaćaju poreze i doprinose, a nisu ni na udaru ekološke i drugih inspekcija čije sve uslove legalni servisi moraju da ispune”, objašnjava Đurišić za RT Balkan.

Mnogi servisi “ispod radara” inspekcija

Ona ističe da veliki broj servisa posluje neprijavljeno u sivoj zoni. Dodaje da su “iako degradiraju struku, ovi servisi nevidljivi za inspekcije”.

“Nemaju nikakvu odgovornost prema svojim klijentima, ni prema državi. Poslali smo na desetine dopisa o ovoj temi na adrese nadležnih. Odgovor je da nemaju podatak da postoji toliko nelegalnih servisa. Traže od nas da prijavljujemo kolege koje rade nelegalno. Ipak, saglasni smo da to ne sme biti naš posao. Neverovatno je da država ne reaguje, s obzirom da je poslovanje tolikog broja nelegalnih servisa za nju ogroman gubitak”, smatra Đurišić.

Ona kaže da majstore koji posluju u sivoj zoni niko ne pita gde završava opasan otpad iz njihovih servisa, kako se greju, ni kom operateru oni predaju otpad.

“Sa druge strane, pritisak na legalne servisere je sve veći. Takav tretman, nažalost, natera neke kolege da se pridruže većini koja posluje nelegalno. Znaju da neće imati posledica”, ističe Đurišić.

Serviseri se žale i na nedostatak kvalifikovanih kadrova i kažu da deca beže od zanata. Na skupštini udruženja konstatovali su da interesovanje za bavljenjem serviserskim pozivom nikada nije bilo manje. Napominju da deca deca još uče na primerima i iz udžbenika iz devedesetih godina prošlog veka i pitaju se da li će imati ko da ih zameni.

“Kod Agencije za kvalifikacije upravo je naša inicijativa da se u obrazovanje uvede profil
tehničar mehatronike vozila po modelu dualnog obrazovanja. Naš posao odavno nije samo
automehanika. Serviser mora da poznaje dijagnostiku, elektriku, elektroniku, softvere, programiranje i
kodiranje. U našoj zemlji ne postoji smer koji može da iznedri takvog servisera. Već dugo ukazujemo na ovaj problem i nadamo se da će ga prepoznati i oni koji odlučuju”, kaže Aleksandra Đurišić,.

Serviseri navode da iako su ulaganja u opremu i alate velika, odgovornost ogromna, posao sve složeniji, a interesovanje za zanatima nikad manje, njihov rad nije dovoljno cenjen.

Bogoljub Macura, član Upravnog odbora Udruženja, kaže da očekuje da će predlog o minimalnim cenama biti predmet daljih debata, ali da su do tih iznosa došli kalkulacijom troškova života, obaveza prema državi i zaposlenima i velikih troškova za odlaganje neopasnog i opasnog otpada.

Ostali tekstovi: