Električna i hibridna vozila više nisu samo najava budućnosti automobilske industrije. Ona su već prisutna na našim ulicama, a njihov broj raste iz godine u godinu. Zajedno sa promenom pogona menja se i način na koji se vozila dijagnostikuju, održavaju i popravljaju. Zbog toga razvoj elektromobilnosti ne podrazumeva samo dostupnije automobile, podsticaje za njihovu kupovinu i širenje mreže punjača. Neophodno je istovremeno razvijati servisnu infrastrukturu i pripremati stručnjake koji će moći bezbedno i kvalitetno da rade na električnim i hibridnim vozilima.
U tom svetlu, pokretanje EVOservice mreže predstavlja važan korak u pripremi nezavisnog servisnog sektora za promene koje su već počele.
Broj vozila raste, a menja se i struktura tržišta
Prema podacima predstavljenim u februaru 2026. godine, u Srbiji je registrovano oko 7.200 električnih vozila. Poređenja radi, početkom 2024. godine bilo ih je 2.699, što pokazuje da je, uprkos još uvek skromnom udelu u ukupnom voznom parku, njihov broj za kratko vreme značajno povećan.
Promena je još vidljivija kada se posmatra tržište novih vozila. U prvom kvartalu 2026. godine hibridna vozila svih vrsta činila su 43,20 odsto novoregistrovanih putničkih automobila u Srbiji i time prvi put pretekla vozila sa benzinskim motorima, čiji je udeo iznosio 42,03 odsto.
U istom periodu registrovano je 138 novih potpuno električnih putničkih automobila. Njihov tržišni udeo i dalje je mali i iznosi 1,97 odsto, ali je broj registracija povećan za više od 220 odsto u odnosu na prvi kvartal prethodne godine.
Ovi podaci pokazuju da se tranzicija u Srbiji trenutno ne odvija prvenstveno kroz nagli prelazak na potpuno električne automobile, već kroz snažan rast različitih vrsta hibridnih vozila. Za autoservisnu struku to je posebno značajno, jer hibridi istovremeno objedinjuju klasične mehaničke sklopove i električne komponente visokog napona.
Sličan pravac razvoja već je jasno vidljiv na evropskom tržištu. Tokom 2025. godine potpuno električni automobili dostigli su 17,4 odsto tržišta novih vozila u Evropskoj uniji, dok su hibridna vozila činila 34,5 odsto. Zajednički udeo benzinskih i dizel automobila smanjen je na 35,5 odsto.
Srbija po broju električnih vozila i razvijenosti prateće infrastrukture još uvek zaostaje za vodećim evropskim tržištima, ali pravac promena je isti. Razlika je pre svega u brzini kojom se tranzicija odvija.
Elektromobilnost se ne završava na punjaču
Kada se govori o infrastrukturi za električna vozila, pažnja javnosti najčešće je usmerena na broj i dostupnost punjača. To je razumljivo, jer bez pouzdane mreže za punjenje nije moguće razvijati elektromobilnost u većem obimu. Međutim, punjači predstavljaju samo jedan deo potrebnog sistema. Vlasnicima električnih i hibridnih vozila neophodni su i dostupni servisi u kojima mogu da obave redovno održavanje, dijagnostiku i popravku. Zbog toga servisna infrastruktura podrazumeva dovoljan broj stručno osposobljenih tehničara, odgovarajuću dijagnostičku opremu i softver, izolovani alat, ličnu zaštitnu opremu, pravilno organizovan radni prostor i jasno definisane procedure za rad na visokonaponskim sistemima.
Rad na električnim i hibridnim vozilima donosi dodatne rizike u odnosu na održavanje vozila sa klasičnim pogonom. Visokonaponske komponente mogu predstavljati opasnost čak i kada je vozilo isključeno, dok oštećene baterije mogu doneti električni, hemijski i požarni rizik. Zbog toga je potrebno obezbediti odgovarajuću obuku zaposlenih, kontrolisan radni prostor i procedure kojima se vozilo bezbedno isključuje i proverava pre početka intervencije.
To ne znači da će svaki servis morati da obavlja najsloženije intervencije ili da otvara i popravlja baterijske module. Postoje različiti nivoi osposobljenosti, od bezbednog prijema vozila i izvođenja klasičnih radova, do napredne dijagnostike i intervencija na visokonaponskim komponentama.
Važno je da servis jasno zna za koje poslove je osposobljen, kakvu opremu mora da poseduje i koje intervencije treba da prepusti dodatno specijalizovanom centru.
Hibridna vozila već menjaju svakodnevni rad servisa
Za nezavisne servise hibridna vozila predstavljaju posebno važan segment. Ona i dalje zahtevaju veliki deo poslova koji se obavljaju na konvencionalnim automobilima, kao što su održavanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kočionog sistema, vešanja, upravljanja, klimatizacije i sistema hlađenja. Istovremeno, ona imaju bateriju, elektromotor, inverter, visokonaponske kablove i složene elektronske upravljačke sisteme. To znači da se klasično mehaničarsko znanje ne gubi i ne postaje manje važno. Ono mora da bude dopunjeno razumevanjem novih tehnologija, bezbednosnih procedura i savremenih dijagnostičkih sistema.
Upravo zbog velikog udela hibrida među novim automobilima u Srbiji, ulaganje u obuku za rad na elektrifikovanim vozilima više nije tema koja se odnosi samo na daleku budućnost. Ona već postaje deo svakodnevnih potreba tržišta.
Prvi talas vozila približava se postgarancijskom tržištu
Državni podsticaji za kupovinu električnih i hibridnih vozila u Srbiji uvedeni su 2020. godine. To znači da su vozila kupljena tokom prvih godina ovog programa sada stara pet ili šest godina. U zavisnosti od uslova proizvođača, trajanja garancije i pređene kilometraže, može se očekivati da će se sve veći broj ovih vozila postepeno pojavljivati na postgarancijskom tržištu.
Dok su vozila nova i pod garancijom, njihovi vlasnici se uglavnom obraćaju ovlašćenim servisnim mrežama. Sa istekom garancije raste potreba za pouzdanim i cenovno dostupnim alternativama u nezavisnom servisnom sektoru. Dodatni izazov predstavlja struktura domaćeg tržišta automobila. Tokom 2025. godine polovna vozila činila su oko 83 odsto tržišta u Srbiji, dok su nova učestvovala sa svega 17 odsto.
Zbog snažnog oslanjanja domaćeg tržišta na uvoz polovnih automobila, opravdano je očekivati da će u narednim godinama u Srbiju stizati sve više polovnih električnih i hibridnih vozila sa evropskog tržišta. Među njima će biti vozila različite starosti, pređene kilometraže i servisne istorije. Njihovim vlasnicima biće potrebni servisi koji mogu pouzdano da utvrde stanje vozila, obave odgovarajuću dijagnostiku, provere električne i klasične sisteme i jasno objasne koje su intervencije potrebne.
Za nezavisni servisni sektor to predstavlja veliki posao, ali i značajnu razvojnu priliku.
Znanje i oprema ne mogu se obezbediti preko noći
Priprema nezavisnih servisa ne bi trebalo da počne tek onda kada veliki broj električnih i hibridnih vozila izađe iz garancije i pojavi se pred vratima radionica.
Sticanje znanja, nabavka opreme, uspostavljanje bezbednosnih procedura i izgradnja poverenja korisnika zahtevaju vreme. Servisi koji počnu da se pripremaju ranije imaće priliku da promenu strukture voznog parka dočekaju spremni i da je pretvore u prostor za razvoj poslovanja. Istovremeno, razvoj elektromobilnosti ne znači da će klasična vozila brzo nestati sa naših ulica. Srbija će još dugo imati mešovit vozni park, sastavljen od benzinskih, dizel, hibridnih i potpuno električnih automobila.
Zadatak nezavisnog servisnog sektora zato neće biti da preko noći napusti postojeća znanja i poslove, već da postepeno proširuje svoje kompetencije i priprema se za održavanje sve raznovrsnijeg voznog parka.
EVOservice kao korak ka prepoznatljivom standardu
Upravo u takvim okolnostima pokrenut je EVOservice, prvi koncept te vrste u Srbiji, koji okuplja nezavisne autoservise obučene i opremljene za dijagnostiku, održavanje i popravku električnih i hibridnih vozila.
Cilj mreže je da poveže i istakne servise koji ispunjavaju visoke standarde stručnosti, bezbednosti i kvaliteta rada, a da vlasnicima vozila olakša pronalaženje radionica spremnih da odgovore na zahteve novih tehnologija.
Adrian Stojanović, ECAP
EVOservice mreža zvanično je predstavljena na događaju održanom u ECAP centru u Beogradu, kojem su prisustvovali servisni partneri, saradnici i predstavnici automobilske industrije.
Tokom događaja predstavljeni su vizija razvoja mreže, podrška koju koncept donosi servisima i korisnicima, kao i planovi za njeno dalje širenje. Predstavnicima autoservisa koji su ispunili predviđene kriterijume i postali članovi mreže uručeni su zvanični EVOservice sertifikati.
Za Udruženje autoservisi Srbije posebno je značajno što su naši članovi i partneri prepoznali potrebu da na vreme ulažu u znanje, opremu i bezbednost rada. Njihova odluka da se pripreme za tehnologije koje će imati sve veći udeo na tržištu pokazuje odgovoran odnos prema razvoju struke, sopstvenom poslovanju i potrebama vlasnika vozila.
EVOservice koncept predstavlja važan korak u pravovremenoj pripremi nezavisnog servisnog sektora za promene koje donosi rast broja električnih i hibridnih vozila. Posebno je značajno što mreža okuplja radionice koje su ispunile definisane kriterijume, prošle odgovarajuće obuke i uložile u opremu i znanje potrebno za stručan i bezbedan rad na ovoj vrsti vozila.
Zvanično predstavljanje mreže i uručenje prvih EVOservice sertifikata označavaju početak njenog daljeg razvoja i širenja. Pred nezavisnim servisnim sektorom nalazi se ozbiljan posao, ali i velika prilika da sačuva važnu ulogu koju ima u održavanju voznog parka Srbije i odgovori na nove potrebe tržišta. Električnih i hibridnih vozila biće sve više, a sa njihovim brojem rašće i potreba za dostupnim, pouzdanim i stručno osposobljenim servisima. Ulaganje u ljude, znanje, opremu i bezbedne procedure zato predstavlja ulaganje u budućnost autoservisne delatnosti.
Drago nam je što su naši članovi i partneri tu potrebu prepoznali na vreme i što kroz EVOservice zajedno stvaraju uslove da nezavisni servisi spremno dočekaju novu eru mobilnosti.
*Podaci u tekstu ažurirani su u julu 2026. godine
