loader image
Udruženje-Auto-servisi-logo-e
Zona za članove Udruženja

Elеktrični automobili stižu na puteve Srbije, a nеma ko da ih popravlja

Elеktrični automobili stižu na puteve Srbije, a nеma ko da ih popravlja

Izvor: 021 Novi Sad

Vеć dugo i skoro svugdе u Evropi radnika pojеdinih struka gotovo da nеma.

To se najviše vezuje za radnike svih zanatskih struka, a nedostaju i  traže se praktično svi – zidari, vodionstalateri, električari – majstori različitih usmerenja, a to je u nekim strukama toliko izraženo da su i mnogi poslodavci u nezavidnoj situaciji, piše Dnevnik.

Među kadrovima kojih nema dovoljno je svakako zanimanje automehaničara, a da su oni i te kako potrebni svedoči i broj oglasa u kojima se radnici ove struke traže. Većina potencijalnih poslodavaca spremno je da zaposli i auto-mehaničare bez iskustva, mnogi ne traže da im se dostavi biografija nego samo da se dođe u servis, a ima i onih koji od potencijalnih radnika ne traže ni da znaju da rade već samo da su spremni da rade i uče posao…
Zarade se kreću od oko 70.000 pa i do iznad 150.000 dinara, a za, recimo, radno mesto autodijagnostičara nudi se mesečna zarada od 180.000 dinara. Oni koji žele svoju karijeru da započnu ili nastave van granica naše zemlje mogu da računaju na nešto bolja primanja od ovih u Srbiji.
Dakle, na popravku ili početak nekog posla čeka se dugo, majstora nema jer su ili otišli iz Srbije ili ne upisuju škole koje obrazuje kadrove koji nedostaju, a iako se ove godine nešto izmenilo pa su mašinske, elektro, građevinske i saobraćajne škole koje obrazuju kadrove deficitarnih zanimanja punije nego ranije, stanje se neće skoro promeniti.
Upravo to ukazuje u generalna menadžerka Udruženja autoservisa Srbije Aleksandra Đurišić koja ističe da je ove godine u našoj zemlji upisano 2.500 đaka u srednju školu na smeru za automehaničara, ali da to nije dovoljno s obzirom na to koliko radnici ove struke nedostaju.
Uz to, ona ukazuje da je u dualnom sistemu obrazovanja njih samo oko 200, što dodatno komplikuje situaciju pošto je u školama gotovo nemoguće organizovati praktičnu nastavu.
“Nešto je potrebno promeniti jer u suprotnom neće imati ko da radi u autoservisima. Od 2.500 upisanih manje od 10 odsto je u modelu dualnog obrazovanja, što je veoma malo. Izuzetno je važno da deca na praksu idu u autoservise i obučavaju se na vozilima koja su sada na putevima“, kaže Đurišić za Dnevnik.
Dodaje da, nažlost, mnogo onih koji završe školovanje za automehaničara to ne radi, ostaju oni koji su uporni i koji to stvarno vole.
“Decu često roditelji odvraćaju od ovih zanimanja jer je dugo važilo da je taj posao loše plaćen i prljav. To se značajno promenilo i kad je reč o primanjima, plate su veće nego ranije, a mnogi rade na procenat, što početnike zna da podstakne. Što se tiče uslova rad i tu su promene velike – neke stvari postale su vrlo čiste, pedantne i precizne“, dodaje Đurišić.
Prema njenim rečima, u školi je jako teško i skupo napraviti uslove kakvi su u autoservisu i gotovo nemoguće obezbediti realnu situaciju s kojom se suočava na terenu ili u servisu.
“U ovoj branši promene su velike i dešavaju se jako brzo, a dodatni problem je to što su nastavni sadržaji prilično stari, odnosno deca ne uče po savremenim programima i na modernim primerima, što smo se uverili pri obilasku škola. Ne postoji nijedan profil koji obrazuje decu za rad na električnim automobilima, a ni majstori koji su u poslu nemaju sve informacije važne za servis savremenih vozila. Izvesno je da servisera za te automobile nema dovoljno i da će i u budućnosti ogroman broj ljudi nedostajati i to je činjenica jer su hibridni i električni automobili već na našim ulicama i to je stvarnost. Zato je važno da se obrazuju serviseri za tu vrstu automobila jer neznanje nekoga može da košta života. Nije bezbedno da se nešto radi ako se ne zna šta se radi jer je reč o visokonaponskim vozilima i, ako se ne zna tačno šta treba da se uradi, ne sme se uraditi ništa“, kaže Đurišić.
Ona je istakla da obrazovanje za automehaničara u našoj zemlji traje tri godine, te da je iz Udruženja autoservisa pokrenuta inicijativa za uvođenje četvorogodišnjeg obrazovnog profila – tehničar mehatronike vozila.
“Taj profil postoji svuda i trebalo bi da sažme sva znanja potrebna za servis vozila i iznedri majstore koji odgovaraju onome što se trenutno dešava na tržištu automobilske industrije. Nažalost, još smo daleko od toga iako smo se nadali da će se neke promene desiti brže. Mi možemo da uradimo deo posla, a za dalje nam je potrebna podrška i države i resornog ministarstva i školskog sistema“, ukazuje Đurišić.
Ističući da majstori/serviseri moraju imati savremena znanja, Đurišić naglašava da je uz osavremenjavanje nastave potrebna i edukacija kadra u školama.
“Svaki nov automobil ima i kompjuter, potrebna je moderna dijagnostika, moderna znanja, a deca o tome ne uče. U školama ne postoji nijedan obrazovni profil, čak ni poglavlje u udžbenicima koje se bavi električnim automobilima. Njih nema dovoljno i stariji majstori imaju problem“, zaključuje Đurišić.

Ostali tekstovi: