Izvor: Frankfurtske vesti

Vozači iz Sri Lanke, njih tridesetak, sešće za volan gradskih autobusa čim prođu obuku za vožnju srpskom prestonicom. Oni treba da popune mesta upražnjena odlaskom domaćih vozača koji su u potrazi za boljom zaradom krenuli put zemalja EU.

Srbiju nisu zaobišle migracije radne snage koje su u poslednjoj deceniji planetarni trend, pa dok u inostranstvo odlaze naši radnici i zanatlije svih profila, sa istoka stižu ne samo vozači, već i građevinci, kuvari i ostali iz ugostiteljske branše…

Svetski problem

Udruženje poslodavaca Srbije, godinama ukazuje na nedostatak radne snage, kaže za „Vesti“ počasni predsednik Udruženja Nebojša Atanacković, i dodaje da je taj problem sve prisutniji, a da situaciju usložnjava nedostatak obrazovanja kadrova za neka zanimaja.

„Nedostatak radne snage nije samo naš problem, već svetski. Naši radnici imaju veće zarade u zemljama Zapadne Evrope koja im sada daje i više mogućnosti za ulazak i rad, jer im nedostaju radnici, pa i to što imamo kadrova, oni odoše. Sa druge strane dolaze nam stranci koji u Srbiji mogu da zarade više nego u svojoj zemlji – pojašnjava sagovornik „Vesti“ koji ukazuje da će se taj trend nastaviti.

„Za vlasnike naših kompanija je važno da njihova firma nastavi rad. Svejedno im je koje su nacionalnosti radnici ako dobro obavljaju posao“, pojašnjava Atanacković.

Aleksandra Đurišić, menadžer Udruženja autoservisera Srbije, kaže za „Vesti“ da Srbiji nedostaje skoro 100.000 radnika i majstora svih profila. Ona objašnjava da se Udruženje bori sa mnogobrojnim problemima ove branše, a najveći su nedostatak kvalifikovanih zanatlija i školski sistem za servisiranje vozila koji sporo odgovara na novitete u autoindustriji.

„Iz škole izlaze deca koja ne prođu dobar trenžni proces, a inače je islabo interesovaje među mladima za bavljenje zanatima. Zato smo ove godine prvi put sa Zajednicom mašinskih udruženja pokrenuli kampanju promocije među osnovcima. Obilazili smo škole, govorilio zanatu, objašnjavali da nije loše plaćen, da servisiranje vozila nije tako prljav posao kao što se misli, da su u 21. veku dijagnostike modernizovane, da nema više kanala po servisima, ali i da nije sramota baviti se zanatom“, priča ona.

Dobra zarada

Neretko se, dodaje Đurišićeva, susreću sa decom koju zanimaju mehanika, elektrika i elektronika i voleli bi da rade na automobilima, ali roditelij sugerišu da se ne bave ovim poslom. Zato su iz Udruženja apelovali i na njih.

-„Mnogo je ljudi otišlo na rad u inostranstvo, a veliki hendikep je i što 60 odsto autoservisera radi nelegalno. To je uticalo na ostale, posebno u malim sredinama, jer su se priklanjali u formirnju cena onima koji rade na crno. Došlo je do toga da ni njihovi radnici nisu plaćeni kako treba, pa su odlazili. Sada ozbiljni autoserviseri zarade i više od 1.000 evra mesečno. Mnogi rade na procenat, pa u većim sredinama dele zaradu pola-pola sa vlasnikom. To je odličan novac, jer zarade i više nego bankari“, ukazuje Aleksandra Đurišić.

Prema proceni Građevinske komore, srpskim gradilištima nedostaje čak 60 000 radnika, a manjak se nadoknađuje uvozom radne snage. Uz radnike sa dalekih destinacija, poput Indijaca i Pakistanaca, u Srbiju dolaze građevinci iz Turske, ali i regiona: BiH, Makedonije i Albanije.

Jagma za kuvarima

Ponuda za posao kuvara, pomoćnika kuvara, pomoćnog radnika u kuhinji, pica majstora i roštiljdžija na sajtovima za zapošljavanje ima na pretek.

Kuvarima se nudi plata od 100.000 dinara u Srbiji, a dva do tri puta više u inostranstvu. Deficit je, kažu ugostitelji, i sa konobarima koji se usezoni masovno sele na Jadran, u Hrvatsku i Crnu Goru.

Više od 20.000 došljaka

Nacionalna služba je ovegodine odobrila 28.000 dozvola za rad, ili četvorostruko više u odnosu na period od pre pet godina. Koliko iz godine u godinu raste potražnja govori podatak iz 2021. kada su izdate 23.662 dozvole za rad strancima, ili duplo više nego godinu ranije. Statistika kaže da jenajviše „došljaka“ među državljanima Kine, Turske, Rusije, Indije i Ukrajine.