Automobili koje danas vozimo više nisu mašine kakve su bile pre nekoliko decenija. Ono što je nekada bila gotovo isključivo mehanika, danas je kompleksan sistem u kojem elektronika, softver i napredni sistemi upravljaju gotovo svakim segmentom vozila. 
Stručne analize pokazuju da je početkom 20. veka udeo mehaničkih komponenti u vozilu bio čak 95% . Danas elektronika učestvuje sa oko 40%, a procene su da će do 2035. godine taj udeo porasti na čak 58%, dok će mehanika pasti na svega 12%.
Upravo zbog takvih promena, u Srbiji se uvodi novi obrazovni profil – Tehničar mehatronike vozila, koji treba da odgovori na potrebe savremene autoindustrije.
Za školsku 2026/2027. godinu objavljen je spisak škola koje će upisivati ovaj profil. U prvoj generaciji biće dostupan u 11 škola, odnosno 12 odeljenja, u više gradova širom Srbije.
Iako je ovo važan iskorak, iz struke ističu da je to tek početak.
„Ovo nije veliki broj škola i iskreno se nadamo da će se već od naredne školske godine ovaj model proširiti i na druge sredine. Ako želimo da uhvatimo korak sa razvojem industrije, nemamo vremena za čekanje, već uveliko kasnimo“, poručuju iz Udruženja autoservisi Srbije.
Od mehanike do mehatronike
Savremena vozila zahtevaju potpuno drugačiji profil stručnjaka.
„Vozila su postala složen tehnološki sistem. Odavno više nije dovoljno razumeti samo mehaniku. Neophodno je znanje iz elektrike, elektronike i dijagnostike“, objašnjava Ljubiša Tjupa, jedan od autora programa.
Zbog toga je obrazovanje koncipirano tako da učenici ne uče samo teoriju, već da vrlo rano ulaze u realno radno okruženje i susreću se sa konkretnim problemima na vozilima.
„Jedino u realnom radnom okruženju učenici mogu zaista da nauče kako funkcioniše servisiranje vozila. Uloga autoservisa u obrazovanju je ključna“, ističe Tjupa.
Kako se zapravo postaje majstor
Uvođenje novog obrazovnog profila otvara i jedno važnije pitanje – kako se danas formira majstor.
Iz Udruženja autoservisa Srbije ističu da je to proces koji počinje u školi, ali se razvija u radionici.
„Formiranje majstora je razvojni proces. Škola mora da pruži osnovna znanja i da nauči decu osnovama, kako bi već po dolasku u radionicu mogla da se osete korisno“, navode iz Udruženja.
Međutim, tu se proces ne završava.
„Ogromnu ulogu imaju i mentori u radionicama. Buduće kolege moraju biti dočekane sa razumevanjem i strpljenjem, i postepeno uključivane u procese. Tako se gradi samopouzdanje i pravi stručnjak.“
Industrija traži nova znanja
Autoservisna industrija u Srbiji već godinama se suočava sa ozbiljnim nedostatkom kadrova.
„Servisere pogađa isti problem kao i gotovo sve druge zanate – nedostatak kvalifikovanog kadra. Zastareli programi i pad interesovanja mladih dodatno produbljuju ovaj problem“, navode iz Udruženja.
Zato se novi obrazovni profil vidi kao ključni korak ka usklađivanju obrazovanja sa realnim potrebama tržišta.
„Dobar majstor se ne postaje u učionici, nego u radionici. Sada kada imamo profil koji prati razvoj tehnologije, na nama je da otvorimo vrata i uključimo se u obrazovanje budućih kolega.“
Poruka za učenike i roditelje
Izbor zanimanja danas nije samo pitanje interesovanja, već i pitanje budućnosti.
Automobilska industrija se menja brže nego ikada, a sa njom i zahtevi prema onima koji rade u servisima. Sve je manje klasične mehanike, a sve više dijagnostike, elektronike i rada sa računarima.
„Danas je mnogo manje reč o radu sa alatom, a sve više o radu sa dijagnostikom, računarima i analizom sistema. To su stvari koje su bliske mladima i koje im omogućavaju da brzo napreduju“, objašnjava Tjupa.
Za učenike, ovaj profil znači priliku da već tokom školovanja steknu konkretno iskustvo i razviju veštine koje su odmah primenjive u praksi.
Roditeljima iz Udruženja autoservisa Srbije poručuju:
„Važno je da deca biraju zanimanje koje ima budućnost. Potreba za stručnjacima već sada prevazilazi ponudu, i to je trend koji će se nastaviti. Živimo u eri kada se svi pribojavaju veštačke inteligencije i opstanka svojih profesija. Što se servisera vozila tiče, odgovornost u poslu je iz dana u dan sve veća, i teško da će ikada bilo ko ili šta moći da zameni stručnjaka koji treba da donese složenu tehničku odluku.“
Sve veća potražnja i primanja u sektoru
Nedostatak kadrova u autoservisnoj industriji već danas ima konkretne posledice.
Servisi širom Srbije traže ljude koji znaju da rade, a sve teže ih pronalaze. To direktno utiče na vrednost rada.
„Manjak kadrova i sve složenija vozila već sada su doveli do toga da je posao servisera izuzetno tražen, a samim tim i sve bolje plaćen“, navode iz Udruženja autoservisa Srbije.
Kako raste udeo elektronike i kompleksnih sistema u vozilima, raste i potreba za znanjem, a sa time i cena tog znanja.
Danas se traže stručnjaci koji razumeju sistem, koji umeju da dijagnostikuju problem i donesu tehničku odluku. Takvi profili su retki i sve cenjeniji.
„Uz predan rad i kontinuirano učenje, za nekoliko godina moguće je postati stručnjak i ostvarivati primanja značajno iznad proseka“, poručuju iz Udruženja.
Zanimanje budućnosti
Promene u autoindustriji nisu prolazne. Tek su počele.
U narednim godinama vozila će postajati sve složenija, sa sve većim udelom elektronike, softvera i automatizacije. To znači da će stručnjaci koji razumeju te sisteme biti ključni za funkcionisanje čitavog sektora.
Udruženje autoservisa Srbije zaključuje:
„Vozila će biti sve složenija, znanje sve cenjenije, održavanje sve zahtevnije, a stručnjaci sve traženiji i bolje plaćeni. To nisu naše želje, to su realne predikcije.“
