Izvor: Biznis&Finansije
Autoservisiranje u Srbiji: Manjak legalnih radionica, ali i kadrova (pogledaj izvor)
Dan vozača i automehaničara Srbija dočekuje sa nedovoljno profesionalnih vozača ali i legalnih auto-servisa.
Pomenuti praznik ustanovljen je 15.1.1960. godine kada je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito postao počasni član Saveza vozača i automehaničara Jugoslavije.
„Ovaj dan je prilika da se podsetimo vrednosti poziva kojim se bavimo, ali i da ukažemo na prepreke sa kojima se danas struka suočava. Naš posao sa razvojem autoindustrije postaje sve kompleksniji i odgovorniji, ali nažalost, danas svako može da se bavi servisiranjem vozila u Srbiji. Ogroman broj nelegalnih radionica, više hiljada njih u celoj Srbiji, opterećuje struku, utiče na cenu rada i tera i legalne servisere u sivu zonu ili u druge zemlje. Interesovanje za zanate je sve manje, a školski sistem je u ogromnom zaostatku za razvojem autoindustrije. Kada tome dodamo podatak da servisiranje vozila odavno nije samo zanat, već da mi se bavimo najnaprednijim tehnološkim izumima, nije čudo što se mnoge kolege pitaju da li će imati ko da ih nasledi“, kaže Aleksandra Đurišić iz Udruženja autoservisi Srbije, koje okuplja preko 800 radionica iz cele Srbije.
Servisi većinom rade „na crno“
Prema nekim procenama, oko 60% servisa u zemlji posluje nelegalno. U malim mestima ih, srazmerno njihovoj veličini, ima više nego u velikim. Na ruku im ide to što ih niko ne kontroliše. Zato već godinama uspešno rade ne plaćajući poreze, a u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu pri čemu ponekad dobijaju čak i bolje rabate od majstora koji se legalno bave servisiranjem vozila.
„U narednom periodu će jedan od naših ciljeva biti da izradimo studiju o broju i uticaju nelegalnih servisa u Srbiji. Želimo da prikažemo koliko gubi budžet zemlje, kakav je njihov uticaj na životnu sredinu, kako utiču na bezbednost u saobraćaju ali i generalno našu struku. Nadamo se da će ozbiljna analiza inicirati konstruktivne razgovore sa donosiocima odluka, i naravno, nadamo se pozitivnim rešenjima“, poručuju iz Udruženja.
Opasnost za budžet, ali i za životnu sredinu
Upravljanje opasnim otpadom je poslednjih nekoliko godina poseban izazov u ovoj delatnosti. Iz Udruženja servisera ističu da je neophodno da svi počnemo odgovorno da se ponašamo po pitanju opasnog otpada, na čelu sa državom.
„Mi svakodnevno članovima nudimo konsultacije, tumačimo za njih regulativu, pokušavamo da na osnovu naše brojnosti obezbedimo bolje uslove i manje troškove za analize i zbrinjavanje otpada, ali to uopšte nije jednostavno“, navode oni dodajući da sistem sakupljanja opasnog otpada od malih generatora u Srbiji ne postoji. Operaterima se ne isplati da se bave malim količinama, a ograničeni su i kapaciteti za skladištenje.
Sledeći i najveći izazov su troškovi zbrinjavanja opasnog otpada. Iako država naplaćuje taksu za svaki kilogram proizvoda koji upotrebom postaje opasan otpad, Zeleni fond odavno ne postoji, pa sredstva od naknada ne završavaju tamo gde bi trebalo. Operateri nemaju pristup tim sredstvima, a trošak zbrinjavanja opasnog otpada postaje trošak samih servisera, naravno onih koji sve rade po zakonu. Jer oni koji ne rade nisu u obavezi ni da odlažu otpad kako treba.
Primera radi, ukoliko legalni serviser iz Kragujevca želi da zbrine, recimo, tonu otpadnog ulja, operateri naplaćuju 120 dinara po svakom gaženom kilometru i 35 dinara za zbrinjavanje svakog litra ulja. To dovodi do iznosa od oko 65.000 dinara, koliko serviser iz Kragujevca treba da plati operateru iz Beograda na ime zbrinjavanja tone ulja. Serviseri su prinuđeni da plaćaju ove visoke iznose jer se u suprotnom suočavaju sa mogućnošću da dobiju prekršajnu ili čak krivičnu prijavu. Većina servisera ipak ne naplaćuje vlasnicima vozila za zbrinjavanje opasnog otpada iz njihovih vozila jer bi onda cene njihovih usluga bile osetno više nego cene nelegalnih servisera.
„U mom gradu ima više nelegalnih radionica nego legalnih. Inspektori kažu da ne znaju ko radi nelegalno, i da mi treba da prijavljujemo nelegalne servise. Ne želim to da radim, ja sam majstor“, kaže jedan serviser koji je želeo da ostane anoniman. Dodaje da njemu ne smeta što klijenti idu u nelegalne servise, „ali mi smeta što ne mogu zbog takvih adekvatno da naplatim svoj rad i ulaganja. Mi legalni plaćamo analize otpada, plaćamo da nam odnesu ulje, filtere, krpe, plaćamo godišnje licence za softvere koje koristimo, poreze, doprinose, knjigovođu, agencije za ekologiju, agencije za bezbednost i zdravlje na radu. A komšija preko puta mene radi nelegalno i smeje mi se. Stalno strepim da li sve radim kako treba, a njega ni jedna inspekcija ne posećuje. Dođe mi da i ja zatvorim kapiju i da radim nelegalno“.
Da li će ubuduće imati ko da nam popravlja kola?
Osim ove muke, serviseri imaju i jednu koja muči preostale zanatlije – da li će imati ko da ih nasledi. Mlade sve manje zanimaju zanati, a ni roditelji ne žele da im deca idu u trogodišnje stručne škole. Čak i oni koji upisuju trogodišnje škole za autoservisere čine to zato što nisu mogli da upišu ono što su želeli. To se oseti kada učenici dođu na praksu. Od njih 10, u najboljem slučaju jedan ili dva učenika pokaže interesovanje za učenje i usavršavanje. To dovodi do rasta cene njihovog rada.
„Danas su serviseri plaćeniji nego ikada. Tome svakako doprinosi nedostatak kadrova, ali i sve složeniji proces servisiranja. Da bi se servisirala savremena vozila neophodna su velika ulaganja u ljude, opremu, dijagnostiku, specijalne alate, i sve to naravno utiče na cenu. Na servis se čeka sve duže, kako u ovlašćenim, tako i u nezavisnim servisima. Cena usluga će neminovno nastaviti da raste. Zato verujemo da će se uskoro mladi sve više okretati našem pozivu, jer on garantuje nezavisnost i sigurnu budućnost. Servisiranje vozila odavno nije samo automehanika, sve je više elektronike, programiranja, dijagnostike, a to je ono što današnju decu zanima. Ako uspemo da osavremenimo trenažni proces budućih majstora, stvorimo fer uslove za poslovanje i uz prave podsticaje države, verujemo da ima nade za struku“, poručuju iz Udruženja autoservisi Srbije.
